top of page

Otvoreni podaci i COVID-19

16.8.2021.


Koalicija Pravosudna baza jug je tokom druge polovine 2020. godine i prve polovine 2021. sprovela i sačinila istraživanje „Utvrđivanje potreba udruženja i medija na jugu Srbije za objavljivanje u otvorenom formatu podataka iz pravosuđa“. Autor istraživanja je Ivan Grujić, pravnik iz Leskovca i član Programskog saveta koalicije Pravosudna baza jug. U radu na istraživanju su mu pomagali Milica Stanković, pravnik i novinar iz Niša, Jelena Videnović, pravnik i NVO aktivista iz Niša i Mihajlo Stojković, novinar portala InfoVranjske i direktor Tima za razvoj i integracije (TRI) iz Vranja. Istraživanje će biti predstavljeno javnosti na stručnoj konferenciji koja će se održati u Nišu u prvom kvartalu 2022. godine.


“Otvoreni podaci” su koncept dostupnosti podataka tako da bilo ko može slobodno da ih koristi i ponovo objavljuje, bez ograničenja od strane autora ili drugih kontrolnih mehanizama. Iako sam koncept nije nov, pojam “otvoreni podaci” primenjuje se od 2008. godine i dobija na popularnosti nakon inicijative pojedinih država da otvore svoje podatke. Samo javno dostupni podaci mogu biti objavljeni u formi otvorenih podataka. Otvoreni podaci ne mogu biti podaci o ličnosti, klasifikovani (tajni) podaci i podaci zaštićeni autorskim pravima.


U sklopu našeg istraživanja, radi boljeg razumevanje otvorenih podataka i ilustracije šta oni zapravo predstavljaju i kakve mogućnosti pružaju, odnosno, kako se sve mogu koristiti, analizirali smo, između ostalog i uspešnost država Evrope i Severne Amerike u suzbijanju pandemije virusa Covid-19 u 2020. godini. Kako do samog održavanja konferencije, želimo javnosti da učinimo dostupnim delove istraživanja, opisaćemo ovde naša saznanja o ovom segmentu istraživanja.


Kao podatak (indikator) na osnovu koga smo merili uspešnost država uzeli smo ukupni broj umrlih lica u jednoj godini. Evidencija umrlih se precizno vodi u državama koje su nam bile u fokusu. Nismo hteli da analiziramo zvanične brojeve ljudi koji su umrli zbog virusa Covid-19 jer postoje sumnje u tačnosti tih podataka.


Podaci o ukupnom broju umrlih preuzeti su sa internet prezentacija zvaničnih institucija za statistiku. U jednoj koloni smo izračunali prosečni petogodišnji broj umrlih lica od 2015. do 2019. godine. U drugoj smo naveli broj umrlih u 2020. godini. Smatramo da su promene u ukupnom broju smrtnih slučajeva prošle godine direktno (smrt zbog virusa Covid-19), ili indirektno (zbog opterećenja zdravstvenih sistema), posledica pandemije virusa Covid-19.


(Za više detalja o rezultatima istraživanja po svakoj zemlji ponaosob, pogledati tabelu niže.)


Nismo uspeli da nađemo podatke za sve države u Evropi.

*Za Nemačku nismo našli broj umrlih u 2015, prosek je urađen od 2016 do 2019.

Kada bi Svetska zdravstvena organizacija napravila ovakvu listu u nekom otvorenom formatu (Excel, CSV, JSON) dobili bi otvorene podatke o uspešnosti država tokom pandemije virusa Covid-19 u 2020. godini.


Iz naša tabele možemo da zaključimo da je Norveška najbolje reagovala na pojavu virusa Covid-19 jer nije zabeleženo povećanje broja umrlih od uobičajenog godišnjeg proseka. Srbija je na sredini liste sa sličnim uspehom kao Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Najlošije rezultate u prvoj godini pandemije virusa Covid-19 imala je Albanija, sa povećanjem broja umrlih za ¼.


Ukupni broj umrlih iz 2021. može da se iskoristi za dalju procenu uspešnosti država u borbi protiv virusa Covid19.



otvoreni podaci Covid - 19 istraživanje Pravosudne baze jug


Comments


bottom of page