Od problema u praksi do javnih politika

10.8.2026.

Neke teme u reformi pravosuđa stalno su pod reflektorom. O nezavisnosti sudstva, radu tužilaštva, efikasnosti postupaka ili evropskim integracijama s razlogom se mnogo govori.

Ali svaki sistem ima i svoje slepe tačke.

To su mesta na kojima se odlučuje o važnim stvarima - o javnom novcu, kvalitetu dokaza, ishodu sudskog postupka ili mogućnosti građanina da zaštiti svoje pravo - a koja godinama mogu da ostanu izvan glavnog toka reforme.

Pravosudna baza jug je od decembra 2022. do juna 2026. veliki deo svog istraživačkog rada usmerila upravo tamo.

Na početku projekta postignut je dogovor da se istražuju teme gde postoji važan problem koji drugi još ne istražuju dovoljno. Posle rada na masovnim tužbama i odgovornosti advokature, pažnja je usmerena na lokalna pravobranilaštva, sudske veštake i zloupotrebu procesnih ovlašćenja u krivičnom postupku. Zatim su otvorena pitanja sudske zaštite potrošača i zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Do kraja projekta završeno je pet istraživanja. Ali period nije završen zatvaranjem poslednje publikacije. U njegovoj završnici pokrenuto je i novo istraživačko pitanje – “Pravnici budućnosti i AI”, kao početak nove linije rada o tome šta ulazak veštačke inteligencije znači za pravno obrazovanje i buduću profesionalnu odgovornost pravnika.

Sve se to događalo u periodu u kojem se menjao i prostor za dijalog o javnim politikama. U ranijim fazama projekta održavani su direktni sastanci sa ministarstvima, nezavisnim institucijama i lokalnim vlastima. U završnom periodu, u znatno polarizovanijem društvenom ambijentu, saradnja Nacionalnog konventa sa državom praktično je bila u stanju mirovanja, iako je sam Konvent nastavio da radi, a PBJ da kroz njega daje stručne doprinose. Potreba za nezavisnom ekspertizom time nije postala manja; prostor u kojem ona može da proizvede neposredan institucionalni odgovor postao je teži.

Četiri teme stigle su do mesta na kojima se menjaju pravila

Masovne tužbe su dobar primer zašto jedno naizgled lokalno pravno pitanje može postati problem javne politike.

Jedan spor zbog zemljišta jeste pojedinačan slučaj. Stotine ili hiljade gotovo istovetnih sporova, u kojima sudski i advokatski troškovi počinju da opterećuju budžete opština, više nisu samo stvar dve parnične strane. Novac iz lokalnog budžeta je novac iz kojeg se finansiraju vrtići, putevi, socijalne usluge i drugi javni poslovi.

PBJ je temu masovnih tužbi otvorila kao prvu u nizu istraživanja, ali je tokom njega problem dobio novu institucionalnu putanju. U komunikacionoj grupi bili su predsednici opština, načelnici, pravnici i pravobranioci iz dvadesetak lokalnih samouprava na jugu Srbije pogođenih tužbama zbog eksproprijacije. PBJ je zatim bila deo uže stručne grupe koja je učestvovala na sastancima u Ministarstvu pravde i Ministarstvu finansija, dok je zagovaranje povezano sa izmenama Zakona o parničnom postupku, koje bi smanjile prostor za zloupotrebu kroz masovne tužbe.

Problem je, drugim rečima, putovao iz lokalne prakse do dva ministarstva i zakonodavne debate.

Slično se dogodilo sa krivičnim postupkom.

Oko istraživanja zloupotrebe procesnih ovlašćenja je formirano jezgro stručnog tima za reformu krivičnog postupka - profesor krivičnog prava Ivan Ilić, javni tužilac Andrija Ivić i advokat Miodrag Petković, tim je koji je oko godinu dana radio i na predlozima za izmene ZKP-a. Predlozi su išli preko Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 do Ministarstva pravde, predstavljani su na javnim raspravama u Nišu i Beogradu i uključeni u zbirne komentare NKEU, a deo predloga inkorporiran je u nacrte.

Među konkretnim pravcima intervencije bili su pravosudna policija i istražni centri, sprečavanje zloupotrebe položaja privilegovanog svedoka, elektronsko dostavljanje pismena, drugačije uređenje “odbrane siromašnog” i pitanje ko treba da odlučuje o sprovođenju istrage i odbacivanju krivične prijave.

Na javnom događaju u Nišu PBJ je bila jedina organizacija civilnog društva koja je tražila produženje javne rasprave; u Beogradu se istom zahtevu pridružilo još organizacija. Rasprava je zatim produžena.

Kod zaštite potrošača postavljeno je pitanje koje je lako prevideti. Mnogo aktera bavi se potrošačkim pravima, reklamacijama i vansudskim mehanizmima. Ali šta se događa kada ništa od toga ne uspe i građanin mora pred sud?

To je važno, jer pravo na reklamaciju malo znači građaninu koji, kada reklamacija bude odbijena, zaključi da mu se zbog vrednosti proizvoda, troškova, vremena i neizvesnosti jednostavno ne isplati da ide pred sud. Kasnije istraživanje upravo je pokazalo da se relativno mali broj potrošača odlučuje na sudsku zaštitu, iako su oni koji su postupak pokrenuli u velikom broju analiziranih slučajeva bili uspešni.

PBJ je u međuvremenu postala članica Radne grupe NKEU za Poglavlje 28, učestvovala na prezentaciji Nacrta zakona pred više od 50 različitih aktera i Ministarstvu dostavila konkretne komentare na Nacrt zakona o zaštiti potrošača. Najava javne rasprave pozvala se i na istraživanje PBJ.

Četvrti primer možda najbolje pokazuje koliko javna politika može biti složenija od jednostavnog odgovora “za” ili “protiv”.

Zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja postala je stvaran problem. Ali ograničiti pravo na pristup informacijama loše postavljenim institutom zloupotrebe može proizvesti novi problem: organima vlasti može se dati alat da legitimna pitanja građana, novinara i organizacija proglase preteranim ili zloupotrebom.

Zato je istraživačko pitanje bilo teže i važnije:

kako zaustaviti zloupotrebu prava, a da država ne dobije novi mehanizam za uskraćivanje informacija građanima?

Upravo je zabrinutost zbog moguće “zloupotrebe sprečavanja zloupotrebe” bila razlog zbog kojeg je PBJ ovu temu pratila i kroz zakonodavni proces. Učestvovala je na javnim raspravama u Nišu i Beogradu; u Nišu je bila jedina organizacija civilnog društva koja se uključila u samu diskusiju. U maju 2025. o nalazima, obrascima zloupotrebe i mogućim rešenjima razgovarano je i sa službom Poverenika.

Istraživanje je tražilo regulatorna rešenja koja prepoznaju stvarne zloupotrebe, ali istovremeno čuvaju osnovnu svrhu ovog prava - mogućnost javnosti da kontroliše rad vlasti.

Četiri različite teme, dakle, imaju istu putanju.

Istraživanje je bilo ulaz u proces odlučivanja.

Ni u jednom od ova četiri slučaja PBJ  nije “promenila četiri zakona”.

Ali postoji nešto što se može precizno pokazati: problemi i nalazi iz istraživanja prevedeni su u predloge i preneti do institucija i formalnih procesa u kojima pravila mogu da se menjaju.

To je mnogo zahtevniji rezultat od objavljene studije.

ISTRAŽIVANJE NIJE BILO KRAJ RADA. BILO JE ULAZ U PROCES ODLUČIVANJA.

Legenda: Crvenom bojom su predstavljeni krajnji ciljevi kojima stremimo

Sedam preporuka za teme koje su ostajale van glavnog kadra

Uticaj na javnu politiku ne počinje tek kada se promeni zakonski član. Često je prvi pomak jednostavniji - i teži: uveriti sistem da problem uopšte zaslužuje mesto na reformskoj agendi.

U Knjigu preporuka Nacionalnog konventa o EU ušle su preporuke CHRIN-a i PBJ o otvorenim podacima u pravosuđu i masovnim tužbama. Sledeći ciklus doneo je još pet: tri preporuke za lokalna pravobranilaštva i dve za sudske veštake. To znači ukupno:

7 preporuka. 4 reformske teme.

Prilikom istraživanja lokalnih pravobranilaštava PBJ je proveravala koliko je ta tema uopšte prisutna u ključnim reformskim dokumentima koje prati. Prema toj analizi, lokalna pravobranilaštva do tada se nisu pojavljivala ni u Akcionom planu za Poglavlje 23, ni u ranijoj Knjizi preporuka NKEU, ni u posmatranom godišnjem izveštaju Evropske komisije. Ista analiza pokazala je i odsustvo sudskih veštaka iz tih mehanizama. Posle istraživanja, tri preporuke za pravobranilaštva i dve za veštake ušle su u Knjigu preporuka.

Zašto je to važno?

Zato što ono što se ne vidi u reformskim dokumentima teško postaje predmet sistemskog praćenja.

Lokalna pravobranilaštva nisu tema od koje se obično pravi naslovna strana. Ali ona štite imovinska prava i interese gradova i opština i potencijalno mogu da deluju pre nego što štetan ugovor ili pravni posao preraste u javni trošak.

Prema analizi PBJ, lokalna pravobranilaštva do tada nisu bila zastupljena ni u Akcionom planu za Poglavlje 23, ni u dotadašnjoj Knjizi preporuka NKEU, ni u analiziranom godišnjem izveštaju Evropske komisije.

Ista procena odnosila se na sudske veštake. Posle istraživanja, svih pet preporuka za te dve oblasti ušlo je u Knjigu preporuka.

To je tema čiji značaj građanin najčešće shvati tek kada mu stručni nalaz postane jedan od ključnih dokaza u sopstvenom predmetu.

Sudija angažuje veštaka upravo onda kada nema stručno znanje potrebno da sam utvrdi određenu činjenicu. Zbog toga nalaz i mišljenje veštaka mogu imati veliki, nekada i odlučujući uticaj na ishod spora. Istraživanje je pokazalo koliko su važni podaci o njihovoj stručnosti, nepristrasnosti, izuzeću, kažnjavanju i razrešenju - i koliko su postojeći mehanizmi evidencije i odgovornosti slabo razvijeni ili nedovoljno korišćeni.

To je druga vrsta uticaja: ne menjati samo odgovor sistema, već proširiti pitanja koja sistem uopšte smatra važnim.

Uvrštavanje preporuke u reformsku knjigu nije isto što i njeno sprovođenje. Ali bez prvog koraka teško dolazi drugi.

Problem koji nije na reformskoj mapi teško može postati reformski prioritet.

Od lokalne prakse do nacionalnih procesa

Veliki deo dokaza na kojima su zasnovane ove preporuke nije nastao u centralnim institucijama u Beogradu.

Istraživanje sudskih veštaka obuhvatilo je 13 sudova na jugu Srbije - pet osnovnih, pet viših, jedan apelacioni i dva privredna. Za istraživanje pravobranilaštava mapirano je 28 jedinica lokalne samouprave, a 13 pravobranilaštava neposredno je učestvovalo u istraživanju. Problem masovnih tužbi povezivao je predstavnike oko dvadeset lokalnih samouprava, dok je program za razvoj novih stručnih kapaciteta bio otvoren za ljude iz sedam okruga juga i jugoistoka Srbije.

Ali “lokalno” ovde nije značilo regionalni domet.

Podaci iz sudova na jugu završili su u nacionalnim reformskim preporukama. Problem lokalnih budžeta stigao je do Ministarstva pravde i Ministarstva finansija. Potrošačko istraživanje do Ministarstva trgovine i Poglavlja 28. Predlozi za krivični postupak do Ministarstva pravde i Radne grupe NKEU za Poglavlje 23. Nalazi o pristupu informacijama do službe Poverenika.

Ekspertiza ne mora uvek da putuje iz centra prema lokalu. Lokalna praksa može da proizvodi dokaze, pitanja i predloge relevantne za celu zemlju i da bude izvor znanja relevantnog za nacionalnu politiku.

To je bilo jedno od polazišta zbog kojih je PBJ i nastala: da pravosudne teme i ekspertiza ne budu koncentrisane samo u Beogradu, već da se nacionalni procesi otvore prema jugu - i da problemi sa juga mogu da se vrate u te procese kao nacionalno relevantni argumenti.

Kada se isti problem vidi u više lokalnih sudova ili opština, on prestaje da bude lokalna anegdota. Postaje obrazac koji vredi proveriti, dokumentovati i uneti u raspravu o tome kako sistem treba da funkcioniše.

Domet je u jednom trenutku izašao i iz nacionalnog okvira. U septembru 2025. UN Radnoj grupi za biznis i ljudska prava dostavljen je detaljan, osmostrani stručni doprinos u pripremi njene zvanične posete Srbiji.

Jug Srbije nije samo mesto na kojem se posledice javnih politika osećaju.

Može biti i mesto iz kojeg nastaju argumenti za njihovu promenu.

Kad utisak postane podatak

“Svi znaju da postoji problem” jedna je od najopasnijih rečenica u javnoj politici.

Dok nešto ostaje na nivou utiska, ne znamo koliki je problem, gde je najizraženiji, kako nastaje, koga najviše pogađa, niti da li bi intervencija koju predlažemo zaista rešila uzrok.

Zato pet završenih istraživanja nije građeno samo na čitanju propisa.

Kod pravobranilaštava mapirano je 28 lokalnih samouprava, a iz 13 pravobranilaštava prikupljena su po dva različita upitnika - ukupno 26 upitnika, uz fokus-grupne i individualne razgovore. Kod veštaka istraživana je praksa 13 sudova i pribavljani su podaci Ministarstva pravde. Istraživanje sudske zaštite potrošača sprovedeno je na nacionalnom nivou i uključilo je, između ostalog, uzorak od 14 velikih trgovinskih kompanija iz oblasti obuće i tehničke robe.

Posebno upečatljiv primer daje istraživanje zloupotrebe prava na pristup informacijama.

Ono je spojilo pravnu analizu, upitnike, fokus grupu, intervju sa predstavnicom službe Poverenika, podatke Poverenika i analizu prakse. Rezultat nije bio samo odgovor da zloupotrebe postoje, već mnogo konkretnija slika obrazaca i podsticaja koji iza njih stoje.

Broj žalbi Povereniku porastao je sa 5.174 u 2021. na 16.711 u 2023. godini. U istom poređenju, udeo žalbi podnetih preko advokata porastao je sa 29,53% na 82,82%. Do 30. aprila 2025. Poverenik je prvostepenim organima naložio isplatu ukupno 70.504.600 dinara troškova žalbenih postupaka.

Kada se pogleda struktura podataka, razmera postaje još vidljivija. U evidenciji za 2023. jedan građanin pojavljuje se sa 3.133 žalbe, od kojih je 3.130 podneto preko istog punomoćnika, dok se jedan advokat u istoj godini pojavljuje kao punomoćnik u 4.892 žalbe.

Takvi podaci mogu veoma lako da povedu raspravu u pogrešnom smeru: “ukinimo mogućnost zloupotrebe i problem je rešen”.

Istraživanje je pokazalo zašto nije.

Isti pravni mehanizam koji se zloupotrebljava ostaje jedan od ključnih alata kojima novinari, građani i organizacije mogu da traže informacije o radu vlasti. U ranijoj praksi postojao je i suprotan rizik - da sam institut „zloupotrebe prava” bude korišćen da bi se legitimni zahtevi odbijali.

Dobar podatak zato ne mora da pojednostavi problem.

Ponekad je njegova najveća vrednost upravo u tome što sprečava prejednostavno rešenje.

I dok je pet takvih istraživačkih ciklusa završavano, pojavilo se sledeće pitanje:

Pravnici budućnosti i AI

Veštačka inteligencija više nije samo alat koji student prava eventualno koristi da skrati beleške ili razjasni pojam. Ona postaje deo okruženja u kojem će budući pravnici pisati, istraživati, savetovati građane, raditi sa dokumentima i donositi profesionalne procene.

Zato “Pravnici budućnosti i AI” nije zamišljeno kao istraživanje o tome koliko studenata koristi jedan popularni alat.

U središtu je ozbiljnije pitanje: da li pravno obrazovanje priprema buduće pravnike da AI koriste odgovorno u profesiji u kojoj pogrešan izvor, promašen rok, poverljiv podatak ili netačan pravni savet mogu proizvesti stvarne posledice po nečija prava? 

Istraživanje zato ispituje šta studenti rade sa AI, koliko mu veruju, kako proveravaju pravne informacije, razumeju li poverljivost i gde vide granicu između pomoći i prepuštanja profesionalnog rasuđivanja tehnologiji. Planirano je povezivanje ankete među studentima, procene konkretnog AI pravnog odgovora i razgovora sa pravnom strukom, kako bi se videlo gde postoji jaz između stvarne studentske prakse i minimuma koji profesija smatra odgovornim.

Metodologija je zato postavljena šire od obične ankete o korišćenju ChatGPT-a: kombinuje studentsku praksu, procenu pravno rizičnog AI odgovora, razgovore sa pravnom strukom i analizu normativnog okvira. Istražuje funkcionalnu, epistemološku, normativnu, etičku, profesionalnu i kritičko-komunikacionu dimenziju AI pravne pismenosti.

Od učionice do autorskog tima

Dobar think-tank ne može dugoročno da zavisi od istog malog kruga ljudi.

Zato je jedan deo ovog perioda bio usmeren na pitanje ko će se pravosudnim temama baviti sledeći.

Na poziv za program “Jačanje kapaciteta za reformu pravosuđa - jug Srbije“ stiglo je 45 prijava. Sa 26 kandidata obavljeni su intervjui, izabrano je 16 polaznika i tri rezerve, a program je završen nakon 14 stručnih predavanja. Poziv nije bio ograničen samo na buduće advokate ili sudije: bio je otvoren za mlade pravnike, studente prava i novinarstva, novinare i ljude iz civilnog društva iz sedam okruga.

Ali ključni rezultat programa dogodio se tek kada su predavanja završena.

Adrijana Mladenović i Nemanja Tolić, dvoje polaznika, uključeni su kroz mentorski deo programa kao mlađi istraživači i koautori studije o sudskoj zaštiti potrošača.

Tako su prešli put od slušanja predavanja o reformi pravosuđa do rada na istraživanju koje je zatim predstavljeno Ministarstvu trgovine i korišćeno kao osnova za dalje zagovaranje.

To je mnogo više od podatka da je obuka održana.

I ne završava se na njih dvoje. Završni projektni osvrt kao jedan od najvažnijih efekata prepoznaje formiranje šire grupe od oko dvadeset ljudi različitih profesionalnih profila - autora, istraživača, predavača i drugih saradnika - koji su se kroz rad na konkretnim temama međusobno povezivali i gradili zajedničku ekspertizu.

Takva zajednica se ne vidi u jednoj tabeli rezultata. Ali bez nje je mnogo teže zamisliti višegodišnji rad na pitanjima koja se ne mogu rešiti tokom jednog projektnog ciklusa.

OBUKA NIJE ZAVRŠILA SERTIFIKATOM.

Za deo ljudi nastavila se istraživanjem, autorstvom i stručnim angažmanom.

Kada pravosuđe izađe iz stručnog kruga

Postoji još jedna granica koju stručno istraživanje mora da pređe da bi imalo širi društveni smisao - granica jezika.

“Položaj lokalnih pravobranilaštava” zvuči kao tema za uzak profesionalni krug.

Pitanje ko treba na vreme da spreči pravni posao koji može oštetiti javnu imovinu već zvuči drugačije.

Dobar nalaz može da ostane nevidljiv i kada je metodološki odličan.

Dovoljno je da ostane napisan jezikom kojim razgovara samo mali krug ljudi koji se tom temom već bavi.

A gotovo svaka od tema istraživanih tokom projekta ima vrlo jednostavan prevod na svakodnevni život.

Zato je komunikacija bila deo samog rada, a ne samo promocija nakon njega.

Sa medijskim partnerima Jugpress i InfoVranjske proizvedeno je osam posebnih intervjua sa stručnjacima koji su držali predavanja u okviru programa obuke, sa ciljem da se poveća vidljivost i razumevanje problema.

Medijski trag bio je širi od tih intervjua. Arhiva “U medijima” beleži 24 objave tokom formalnog trajanja projekta, od februara 2023. do 30. juna 2026, u najmanje šest regionalnih i nacionalnih medija, među kojima su RTS, N1, Danas, Jugpress, InfoVranjske i Nova Naša reč. Još jedan tekst objavljen je 1. jula, neposredno po formalnom završetku projekta.

Istovremeno je stari Google sajt PBJ, koji je količina sadržaja odavno prerasla, zamenjen potpuno novom dvojezičnom platformom na srpskom i engleskom jeziku, uz kontinuirano ažuriranje.

A pred sam kraj projekta istraživanja su vraćena tamo odakle dobar deo pitanja i dolazi - među ljude koji rade u sistemu. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu 25. juna 2026. održan je završni stručni skup na kojem su kroz tri panela otvoreni nalazi četiri istraživanja. Za istim razgovorom našli su se predstavnici akademske zajednice, sudstva, tužilaštva, advokature, lokalnog pravobranilaštva, medija, civilnog društva i studenti prava. Cilj je bio da se publikacije ne prepričavaju, već da se zajedno sa praktičarima razgovara o tome šta nalazi znače za funkcionisanje sistema i koje promene javnih politika iz njih mogu da slede.

I upravo su se na tom skupu, preko četiri naizgled nepovezana istraživanja, ponovo pojavila ista pitanja: nedostatak pouzdanih podataka, raskorak između propisa i prakse i sistem koji često reaguje tek kada je problem već nastao, umesto da ga spreči.

Time se krug komunikacije zapravo zatvara: stručni nalaz izlazi u javnost, ali se zatim vraća i stručnoj zajednici - ne kao gotov odgovor, već kao materijal za sledeću raspravu.

Od problema u praksi do javne politike - i nazad

Iza svega toga postoji još jedan sloj koji je manje vidljiv od istraživanja, preporuke ili javne rasprave.

Da bi pet istraživanja, radne grupe, javne rasprave, obuke i medijski rad mogli da funkcionišu kao celina, paralelno je građena infrastruktura za takav rad.

Usvojene su Strategija delovanja PBJ za period 2024–2026. i Medijska strategija, obe sa akcionim planovima. U okviru plana podrške razvoju otpornosti razvijeno je 12 različitih modela pravilnika, akata i drugih internih dokumenata na više od 100 stranica. Tokom 2024. dodatno je obezbeđeno 113.993 dolara za finansiranje organizacije - kao dodatno mobilisani resurs koji je znatno premašio postavljeni minimum.

Ti rezultati nisu toliko fotogenični kao velika brojka na infografici. Ali bez njih je teško održati istraživački rad duže od jednog projektnog ciklusa.

Još važnije, kada se svi javno vidljivi rezultati stave jedan uz drugi, vidi se da nisu nastajali kao odvojene aktivnosti.

Kada se sa te distance pogleda ceo period, vidi se i nešto što se gubi ako rezultate posmatramo jedan po jedan.

Masovne tužbe povezale su problem lokalnih budžeta sa dva ministarstva i raspravom o ZPP-u.

Istraživanje krivičnog postupka proizvelo je stručni tim koji je svoje nalaze pretvarao u predloge ZKP-a.

Otvoreni podaci, masovne tužbe, pravobranilaštva i sudski veštaci dobili su sedam mesta u formalnim preporukama NKEU.

Podaci iz sudova i lokalnih institucija sa juga postali su argumenti u nacionalnim procesima.

Sudska zaštita potrošača prešla je put od nedovoljno istražene teme do razgovora sa Ministarstvom, Poglavlja 28 i javne rasprave o novom zakonu.

Zloupotreba prava na pristup informacijama dobila je empirijsku sliku dovoljno jasnu da pokaže i ozbiljnost problema i opasnost od pogrešnog rešenja.

Troje polaznika postali su koautori, a oko različitih istraživanja povezivala se šira stručna zajednica.

Nalazi su iz publikacija prelazili u medije, javne rasprave i razgovore praktičara.

A pre nego što je projekat formalno završen, već se pojavilo novo pitanje: šta pravnička profesija mora da zna i ume u trenutku kada AI ulazi u pravo brže nego što pravno obrazovanje uspeva da postavi jasna pravila njegove upotrebe?

Tek kada se te tačke spoje, vidi se progresija koja je zapravo nosila čitav rad:

PROBLEM U PRAKSI → ISTRAŽIVANJE I PODACI → PREPORUKA → REFORMSKA AGENDA → INSTITUCIJE I ZAKONODAVNI PROCES → JAVNOST I STRUČNA ZAJEDNICA → PROMENA U PRAKSI → NOVO PITANJE →

I onda ponovo na početak.

To je i razlog zbog kojeg ovaj period ne treba svesti na pet studija, sedam preporuka, četrnaest predavanja ili nekoliko javnih rasprava, ma koliko te brojke bile važne.

Njegov rezultat je pre svega veza između tih tačaka:

pronaći problem tamo gde nastaje, proveriti ga podacima, pretvoriti nalaz u predlog, argument odneti tamo gde se o pravilima odlučuje, otvoriti ga prema javnosti - a zatim se vratiti u praksu i pitati šta se zaista promenilo i koje pitanje dolazi sledeće.

Projekat ima datum završetka.

Sistemska pitanja nemaju.

Ovaj projekat je ralizovan uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.