top of page

Ko čini Pravosudnu bazu jug (PBJ)? 

Pravosudna baza jug okuplja pojedince i udruženja organizovane u neformalnu koaliciju sa ciljem da doprinesu jačanju kapaciteta za vladavinu prava na jugu Srbije, naočito u oblasti pravosuđa. Koalicija je formirana 2019. godine uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Aktivno deluje, prevashodno u Nišu, Leskovcu, Vranju, Pirotu i Prokuplju, kao i ostalim opštinama Nišavskog, Jablaničkog, Pčinjskog, Pirotskog i Topličkog okruga. Iako je prvenstveno aktivna na jugu Srbije, PBJ nastoji da svojim inicijativama, aktivnostima i istraživanjima utiče na nacionalne politike vezane za vladavinu prava.

 

Koaliciju predvodi Odbor za ljudska prava  Niš (CHRIN), a pored istaknutih pojedinaca (profesora, advokata, sudija, tužilaca, pravnika, novinara, studenata, NVO aktivista), ona u svoj rad uključuje: Moot Court, debatni i besednički klub Iustitia iz Niša, Tim za razvoj i integracije (TRI) iz Vranja, Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije i Agenciju Asocijacija iz Leskovca. Medijski partneri Pravosudne baze jug su Južne vesti (Niš), Info Vranjske (Vranje), Jugpress  i Nova Naša reč (Leskovac).

Programski savet

Zašto jug? 

Nastali smo kroz projekat »Jačanje kapaciteta za vladavinu prava - jug Srbije« Fondacije za otvoreno društvo i Odbora za ljudska prava, Niš - a sve kao izraz potrebe da se na jugu Srbije povežu i animiraju postojeći stručni kapaciteti i stave u funkciju izgradnje novih stručnih kapaciteta – kako analitičkih, tako i zagovaračkih.

​

Pre stvaranja Pravosudne baze jug, utisak je bio da se bavljenje temom reforme pravosuđa i većinom procesa adresiranih u Akcionom planu za Poglavlje 23 – Pravosuđe - dešava isključivo u Beogradu (kako angažman državnih organa, tako i aktivnosti civilnog društva i ekspertske zajednice). Praktično, nije bilo relevantne inicijative koja adresira reformu pravosuđa, a da je izvorno potekla i razvila se van Beograda. S druge strane, jug Srbije je višestruko izazovan: 

​

  • Advokatska komora Niš je treća najveća advokatska komora u Srbiji,

  • Niš je univerzitetski grad sa Pravnim fakultetom,

  • Neki od najuglednijih i najinteresantnijih nezavisnih lokalnih medija se nalaze upravo na jugu Srbije,

  • Jedan od četiri apelaciona suda se nalazi u Nišu,

  • Fenomen masovnih tužbi (takozvane masovke) je ponikao u na jugu Srbije,

  • U Nišu su, i pre nego u Beogradu, otpočeli svojevremeni protesti građana usmereni protiv bahatosti javnih preduzeća i javne vlasti. 

 

Dakle, Niš i jug Srbije prepoznajemo kao sredinu kontradiktornosti: s jedne strane, učmalost i odsustvo inicijative kad je u pitanju tema reforma pravosuđa, s druge strane, solidan ljudski potencijal – kako po pitanju stručnosti, tako i po pitanju aktivističkog kapaciteta i entuzijazma. Na ovaj način želimo da damo doprinos „debeogradizaciji“ Srbije, ali isto tako i da smanjimo jaz koji postoji između Niša i drugih gradova na jugu (po pitanju kapaciteta, energije, dinamike). Stoga, želimo da teme koje su aktuelne i važne na centralnom (nacionalnom) nivou približimo lokalu, a sa druge strane da posebnosti funkcionisanja pravosuđa i problema vezanih za pravosuđe koji nastaju u lokalu, iznesemo na nacionalni nivo.

Dragan Đorđević

Šta je sfera našeg interesovanja
i u kom pravcu delujemo? 

Interesuje nas većina procesa adresiranih u Akcionom planu za Poglavlje 23 – Pravosuđe. Dakle, u najširem smislu vladavina prava, te unutar nje - nezavisnost, efikasnost i kvalitet pravosuđa. Interesuje nas dualna pozicija u kojoj zatičemo pravosuđe – pozicija žrtve i pozicija počinioca. S jedne strane, ono je u potpunosti neravnopravno sa drugim dvema vlastima, a naročito izvršnom vlasti. Ovo je situacija u kojoj je pravosuđe žrtva, te mu izvršna i zakonodavna vlast, oličene u svevlašću političkih stranaka, ne omogućavaju, a često i ne dozvoljavaju, da se konstituiše i funkcioniše kao nezavisno, stručno, odgovorno i senzibilisano.

Takvo pravosuđe dalje:

​

  • krši ljudska prava građana;

  • dovodi do osećaja pravne i lične nesigurnosti;

  • ne uspeva da se izbori sa korupcijom u državi i društvu;

  • ne omogućava razrešenje afera koje potresaju državu i društvo;

  • ne podstiče razvoj privrede i ekonomije;

  • ne doprinosi kreiranju podsticajnog ambijenta za investicije; 

  • ne garantuje građanima zaštitu životne sredine.

 

Ovo dalje proizvodi negativne implikacije na socijalno-ekonomski položaj građana, te utiče i na druge trendove i fenomene: negativan prirodni priraštaj, gubitak stanovništva, urušen sistem vrednosti, nasilje u porodici, vršnjačko nasilje, lažne diplome i mnoge druge devijacije u društvu.

Želimo da doprinesemo:

​

  • da pravosuđe dobije odgovarajuću funkcionalnu i personalnu nezavisnost,

  • da se obezbede odgovarajući uslovi za njegov nesmetan i produktivan rad, 

  • da zaposleni u pravosuđu steknu i vrate odgovarajući autoritet i poštovanje u društvu.

 

Sa druge strane, želimo da se bavimo i odgovornošću pravosuđa i to ne samo zaposlenih u pravosuđu, već i svih aktera od čijeg rada zavisi rad pravosuđa - zakonodavne i izvršne vlasti, nezavisnih tela (naročito Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca), političkih stranaka, policije, sudskih veštaka, upravnih organa, drugih vršilaca javnih ovlašćenja i državnih organa kao i obrazovnih institucija.

koalicija Pravosudna baza jug

Koje su to konkretne teme i fenomeni? 

  • Strategija reforme pravosuđa;

  • Promena Ustava;

  • Organizacija i funkcionalnost pravosuđa;

  • Advokatura između privatnog i javnog interesa;

  • Tužilaštvo u teoriji i praksi;

  • Prepreke u pristupu pravdi;

  • Zloupotreba procesnih ovlašćenja i odugovlačenje postupka;

  • Odnos medija i pravosuđa;

  • Mediji kao oruđe pritiska na pravosuđe;

  • Fenomen pravosudnih i medijskih GONGO-va;

  • Proces evrointegracija kao poluga za reformu pravosuđa;

  • Fenomen masovnih tužbi i mehanizmi kolektivne zaštite prava;

  • Dužina trajanja postupka i Evropski sud za ljudska prava;

  • Otvoreni podaci u pravosuđu;

  • Rad pravosuđa u uslovima COVID-19 pandemije – izazovi i prepreke;

  • Pravosuđe u funkciji zaštite životne sredine.

Dejan Stamenković

Na koji način delujemo? 

Naš rad je neprofitnog karaktera i nameravamo da ga ostvarujemo, kako volonterski, na bazi našeg entuzijazma, tako i uz podršku donatora, putem učešća na konkursima i javnim pozivima. Pristupi u radu su nam:

​

  • Edukativni (organizovanje predavanja, treninga i obuka);

  • Naučno-istraživački (sprovođenje istraživanja, izrada stručnih članaka i stručnih analiza, i drugo);

  • Aktivističko-zagovarački (upoznavanje stručne i najšire javnosti o našim istraživanjima; zagovaranje za promene zasnovano na našim istraživanjima; zagovaranje postizanja šireg konsenzusa za određene promene; ukazivanje na kršenja vladavine prava i nepoštovanje zakona; uključivanje polaznika naše obuke u aktivističko-zagovaračko delovanje).

 

Ciljne grupe su nam stručna javnost, državni organi, zaposleni u pravosuđu, mediji, te kroz medije, naša najvažnija ciljna grupa – svi građani Srbije.

bottom of page