Ko čini Pravosudnu bazu jug (PBJ)?

Ista okuplja pojedince i udruženja organizovane u neformalnu koaliciju sa ciljem da doprinesu jačanju kapaciteta za vladavinu prava na jugu Srbije, naočito u oblasti pravosuđa. Koalicija je formirana 2019. godine i prevashodno je aktivna u Nišu, Leskovcu, Vranju, Pirotu i Prokuplju, kao i ostalim opštinama Nišavskog, Jablaničkog, Pčinjskog, Pirotskog i Topličkog okruga. Iako je prvenstveno aktivna na jugu Srbije, PBJ nastoji da svojim inicijativama, aktivnostima i istraživanjima utiče na nacionalne politike vezane za vladavinu prava. Koaliciju predvode Odbor za ljudska prava Niš (CHRIN) i Fondacija za otvoreno društvo, a pored istaknutih pojedinaca (profesora, advokata, sudija, tužilaca, pravnika, novinara, studenata, NVO aktivista), ona u svoj rad uključuje: Moot Court, debatni i besednički klub Iustitia iz Niša, Tim za razvoj i integracije (TRI) iz Vranja, Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije i Agenciju Asocijacija iz Leskovca. Naši medijski partneri su Južne vesti (Niš), Info Vranjske (Vranje), Jugpress i Nova Naša reč (Leskovac).

Zašto jug?

Nastali smo kroz projekat »Jačanje kapaciteta za vladavinu prava - jug Srbije« Fondacije za otvoreno društvo i Odbora za ljudska aprava, Niš - a sve kao izraz potrebe da se na jugu Srbije povežu i animiraju postojeći stručni kapaciteti i stave u funkciju izgradnje novih stručnih kapaciteta – kako analitičkih, tako i zagovaračkih.

Pre stvaranje PBJ, utisak je bio da se bavljenje temom reforme pravosuđa i većinom procesa adresiranih u Akcionom planu za Poglavlje 23 – Pravosuđe - dešava isključivo u Beogradu (kako angažman državnih organa, tako i aktivnosti civilnog društva i ekspertske zajednice). Praktično nije bilo relevantne inicijative koja se tiče, odnosno, adresira reformu pravosuđa, a da je izvorno potekla i razvila se van Beograda. S druge strane, jug Srbije je višestruko izazovan: Advokatska komora Niš je treća najveća advokatska komora u Srbiji. Niš je univerzitetski grad sa Pravnim fakultetom. Neki od najuglednijih i najinteresantnijih nezavisnih lokalnih medija se nalaze upravo na jugu Srbije. Jedan od četiri apelaciona suda se nalazi u Nišu. Fenomen masovnih tužbi (takozvane masovke) je ponikao u Nišu. Dalje, u Nišu su, i pre nego u Beogradu, otpočeli svojevremeni protesti građana usmereni protiv bahatosti javnih preduzeća i javne vlasti. Dakle, Niš i jug Srbije prepoznajemo kao sredinu kontradiktornosti: s jedne strane učmalost i odsustvo inicijative kad je u pitanju tema reforma pravosuđa, s druge strane, solidan ljudski potencijal – kako po pitanju stručnosti, tako i po pitanju aktivističkog kapaciteta i entuzijazma. Na ovaj način želimo da damo doprinos „debeogradizaciji“ Srbije, ali isto tako i da smanjimo jaz koji postoji između Niša i drugih gradova na jugu (po pitanju kapaciteta, energije, dinamike). Stoga, želimo da teme koje su aktuelne i važne na centralnom (nacionalnom) nivou približimo lokalu, a sa druge strane da posebnosti funkcionisanja pravosuđa i problema vezanih za pravosuđe koji nastaju u lokalu, iznesemo na nacionalni nivo.

vladavina prava, reforma pravosuđa, advokatura, masovne tužbe, otvoreni podaci
vladavina prava, reforma pravosuđa, advokatura, masovne tužbe, otvoreni podaci

Šta je sfera našeg interesovanja i u kom pravcu želimo da delujemo?

Interesuje nas većina procesa adresiranih u Akcionom planu za Poglavlje 23 – Pravosuđe. Dakle, u najširem smislu vladavina prava, te unutar nje - nezavisnost, efikasnost i kvalitet pravosuđa. Interesuje nas dualna pozicija u kojoj zatičemo pravosuđe – pozicija žrtve i pozicija počinioca. S jedne strane ono je u potpunosti neravnopravno sa drugim dvema vlastima, a naročito izvršnom vlasti. Ovo je situacija u kojoj je pravosuđe žrtva, te mu izvršna i zakonodavna vlast, oličene u svevlašću političkih stranaka, ne omogućavaju, a često i ne dozvoljavaju, da se konstituiše i funkcioniše kao nezavisno, stručno, odgovorno i senzibilisano. Takvo pravosuđe, dalje krši ljudska prava građana; dovodi do osećaja pravne i lične nesigurnosti; ne uspeva da se izbori sa korupcijom u državi i društvu; ne omogućava razrešenje afera koje potresaju državu i društvo; ne podstiče razvoj privrede i ekonomije; ne doprinosi kreiranju podsticajnog ambijenta za investicije; te ne garantuje građanima zaštitu životne sredine. Ovo dalje proizvodi negativne implikacije na socijalno-ekonomski položaj građana, te utiče i na druge trendove i fenomene: negativan prirodni priraštaj, gubitak stanovništva, urušen sistem vrednosti, nasilje u porodici, vršnjačko nasilje, lažne diplome i mnoge druge devijacije u društvu. Želimo da doprinesemo da pravosuđe dobije odgovarajuću funkcionalnu i personalnu nezavisnost, te da se obezbede odgovarajući uslovi za njegov nesmetan i produktivan rad, kako bi zaposleni u pravosuđu stekli odgovarajući autoritet i poštovanje u društvu. Sa druge strane, želimo da se bavimo i odgovornošću pravosuđa i to ne samo zaposlenih u pravosuđu, već i svih aktera od čijeg rada zavisi rad pravosuđa - zakonodavne i izvršne vlasti, nezavisnih tela (naročito Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca), političkih stranaka, policije, sudskih veštaka, upravnih organa, drugih vršilaca javnih ovlašćenja i državnih organa kao i obrazovnih institucija.


Koje su to konkretne teme i fenomeni?

Strategija reforme pravosuđa; promena Ustava; organizacija i funkcionalnost pravosuđa; advokatura između privatnog i javnog interesa; tužilaštvo u teoriji i praksi; prepreke u pristupu pravdi; zloupotreba procesnih ovlašćenja i odugovlačenje postupka; odnos medija i pravosuđa; mediji kao oruđe pritiska na pravosuđe; fenomen pravosudnih i medijskih GONGO-va; proces evrointegracija kao poluga za reformu pravosuđa; fenomen masovnih tužbi i mehanizmi kolektivne zaštite prava; dužina trajanja postupka i Evropski sud za ljudska prava; otvoreni podaci u pravosuđu; rad pravosuđa u uslovima COVID-19 pandemije – izazovi i prepreke; pravosuđe u funkciji zaštite životne sredine.

vladavina prava, reforma pravosuđa, advokatura, masovne tužbe, otvoreni podaci
vladavina prava, reforma pravosuđa, advokatura, masovne tužbe, otvoreni podaci
vladavina prava, reforma pravosuđa, advokatura, masovne tužbe, otvoreni podaci

Na koji način delujemo?

Naš rad je neprofitnog karaktera i nameravamo da ga ostvarujemo, kako volonterski, na bazi našeg entuzijazma, tako i uz podršku donatora, putem učešća na konkursima i javnim pozivima. Pristupi u radu su nam:

  • Edukativni (organizovanje predavanja, treninga i obuka);

  • Naučno-istraživački (sprovođenje istraživanja, izrada stručnih članaka i stručnih analiza, i drugo);

  • Aktivističko-zagovarački (upoznavanje stručne i najšire javnosti o našim istraživanjima; zagovaranje za promene zasnovano na našim istraživanjima; zagovaranje postizanja šireg konsenzusa za određene promene; ukazivanje na kršenja vladavine prava i nepoštovanje zakona; uključivanje polaznika naše obuke u aktivističko-zagovaračko delovanje).


Ciljne grupe su nam stručna javnost, državni organi, zaposleni u pravosuđu, mediji, te kroz medije, naša najvažnija ciljna grupa – svi građani Srbije.


Programski savet koalicije osmišljava i razvija projektne aktivnosti za duži vremenski period, dajući predloge kako za sadržinu, tako i tehničku implementaciju projekta, te radi na daljem širenju koalicije.

Članovi Programskog saveta su:


Ivan Grujić, direktor agencije Asocijacija iz Leskovca;

Dr Nevena Petrušić, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu;

Aleksandar Stankov, novinar iz Niša;

Dr Ivan Ilić, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu; Predsednik udruženja građana Iustitia iz Niša;

Dejan Stamenković, sudija Višeg suda u Leskovcu;

Andrija Ivić, zamenik javnog tužioca VJT Niš i član UO Udruženja tužilaca;

Bojana Arsenijević, asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu;

Mihajlo Stojković, glavni i odgovorni urednik portala InfoVranjske; direktor Tima za razvoj i integracije (TRI) iz Vranja;

Dr Nebojša Stanković, advokat iz Niša;

Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava Niš;

Mihajlo Čolak, koordinator programa Fondacije za otvoreno društvo.


Rad koalicije koordiniraju Mihajlo Čolak i Dragan Đorđević.

vladavina prava, reforma pravosuđa, advokatura, masovne tužbe, otvoreni podaci
vladavina prava, reforma pravosuđa, advokatura, masovne tužbe, otvoreni podaci